Sofija

Da li ste nekada imali jedan ili dva dana da obiđete mesto? Veoma kratak period za obilazak grada, ili planine, ili… Nisam sigurna da li je vikend obilazak dovoljno dobar za bilo šta veće od spa centra u hotelu. Ali sobzirom da nekada nemamo više, toplo Vam preporučujem da isplanirate svoju posetu, koliko god možete. Sofija i obilazak grada za 10 sati.

Na bilo koje putovanje (pa makar to bilo mesto gde se lako snalazim), vodim i Google maps. 😀

Dobra strana Sofije je što su uglavnom veće znamenitosti u centru grada, pa je lako stići, obići dobar deo.

Trg Batemberg

Za početak, ajmo malo o istoriji grada.

Sofija je glavni i najveći grad Bugarske, poznat još kao Serdica u antici ili Sredets u srednjem veku. Prvi zabeleženi spisi o istoriji grada su nastali 29. pre Hrista, kada Serdiku osvaja Rimska republika od keltskog plemena Serdi. Kroz istoriju ovom teritorijom su prolazili Huni, Vizigoti, Avari i Sloveni. 809.godine Serdika postaje deo Bugarskog carstva i postaje poznata kao Sredets. U jednom periodom su vladali Vizantinci, a 1194. godine se vraća Bugarsko carstvo. Sredets postaje glavno administrativno, ekonomsko, kulturno i književno središte, do 1382. godine dolaskom Osmanskog carstva. Do 1826.godine drži status regionalne prestonice Rumelije Ejalet, ključne provincije Osmanskog carstva u Evropi. 1878. godine se obnavlja Bugarska vladavina, gde Sofija postaje glavni grad.

Sofija je najveći grad Bugarske, ali i 13 grad u Evropskoj uniji po veličini. Okružen je sa tri strane planinama (Vitoše, Liulina i Balkana), što je čini trećom najvišom evropskom prestonicom, posle Andorra la Vella i Madrid-a. Grad je poznat i kao dom mnogih glavnih lokanih univerziteta, kulturnih institucija i komercijalnih kompanija. Što dovodi do toga, da je grad veoma posećen, tako da će te moći čuti druge jezike i kada nije turistička sezona. Osim ovih razloga, Sofija je posećena i zbog kulturne i istorijske baštine. Sačuvani istorijski spomenici, tri hrama koja se nalaze na jednom trgu, predstavljaju “trougao verske tolerancije”. Tri glavne svetske religije sa svojim spomenicima su smeštene u centru grada; Hrišćanstvo sa crkvom Sveta Nedelya, Islam sa džamijom Banya Bashi i Judaizam sa sofijskom sinagogom. Trougao je nedavno dobio katoličku katedralu Svetoga Josifa, što je dovelo do nastanka “kvadrata verske tolerancije”.

Sofija i njene ulice

Pravoslavna crkva Svete Nedelje

Kažu da je hram nastao još pre nego što su rimljani zvanično uzeli hrišćanstvo kao svoju veru. Početkom 4. veka podignuta je crkvica posvećena svetoj velikomučenici Nedelji. Prvobitni izgled crkve je bio kao i većina građevina toga doba, drvena konstrukcija sa kamenom osnovom. Tek 1856.godine počinje izgradnja crkve, koju sada možemo videti. Ono po čemu je poznata ova građevina, prvo kod srpskog i bugarskog naroda, a potom i šire jeste svetac koji počiva u ovoj svetinji. Naime srpski kralj Stefan Uroš II Milutin Nemanjić (1282 – 1321) je po smrti sahranjen u manastiru Sveti Stefan u Zvečanima, na Kosovu i Metohiji. Nakon najezde turaka mošti se prebacuju u rudarsko selo Trepča, a zatim se oko 1460.godine prenose u Bugarsku. Posle nekoliko premeštanja moštiju, sačuvane od mnogih nepogoda ( ratova, požara, zemljotresa..) mošti se smeštaju u crkvu svete Nedelje u Sofiji.

Svake godine 29. oktobra, na dan smrti kralja se održava poseban obred. Mošti se iznose iz postolja i prenose uz povorku. Mnogi vernici dolaze na taj dan da se pomole svetitelju i da celivaju mošti, kao i da prisustvuju presvlačenju. Na taj dan svake godine srpski manastiri šalju novu odeždu, skrojenu posebno za ovaj obred. Posle presvlačenja moštiju sveštenici staru odeždu šalju za Srbiju, a belo platno u koje su mošti umotane se dele (komadići) kao relikvije vernicima uz blagoslov. Na ovaj dan Sofija je puna vernika koji dolaze sa sviju strana sveta, da prime blagoslove.

Crkva Svete Nedelje

Džamija Banya Bashi

Džamija je sagrađena za vreme Osmanskog carstva, završena 1566.godine. Ime džamije potiče od reči Banya Bashi, što znači mnoštvo kupki. Zanimljivo je to što je džamija zaista izgrađena na prirodnoj termalnoj banji. Iza objekta se nalaze česme sa vrućom termalnom vodom, koju stanovnici koriste. Sobzirom da nisam imala adekvatnu bocu, priliku da probam ovu vodu ostaviću za neki drugi put, kada budem u poseti ovom prelepom gradu.

Sofijska sinagoga

Bugarska je kroz svoju istoriju imala dosta dodira sa jevrejskom zajednicom. Doseljavanje jevreja na teritoriju Bugarske je počelo posle rimskog osvajanja. Bugarski car Jovan Aleksandar se ženi jevrejkom Sarom, koja menja ime u Teodoru i uzima hrišćansku religiju. Carica je imala značajnog uticaja na dvoru. Za vreme vladavine cara Jovana, Bugarska se deli na Vidinsko i Trnovsko carstvo. Vidinsko carstvo je stvoreno pod uticajem carice, za njihovoga sina Jovana Šišmana, koji je prema jevrejskom zakonu takođe bio jevrejin (gde se religijska pripadnost odnosi prema majci).

Od 1470. godine Bugarsku su osim Romaniota nastanili Aškenazi (izbegli iz Mađarske) i Sefardi (izbegli iz Španije). 1640. godine je za sve tri grupe imenovan jedan Rabin, a jezik s kojim su se sporazumevali je bio Latino. Zbog saveza Bugara sa Nemcima, Drugi svetski rat je bio loš po Jevreje. 13. aprila 1944. je bombardovana sinagoga. Oštećen je deo gde je pala bomba i vitraži na prozorima su popucali. Na podsetnik na taj događaj, ostaci vitraža su ostavljeni uz crkvu. 1982. godine je zatraženo da se pretvori u koncertnu dvoranu, ali su čelnici sinagoge uspeli da je odbrane. 1956. godine je proglašena spomenikom kulture.

Trg, Sofija

Na trgu u blizini džamije se nalazi crkva Svete Paraskeve ( Sveta Petka ), zaštitnice bugarskog naroda. Crkva je nastala za vreme vladavine turaka u XIV veku, na mestu bivše rimske religijske zgrade. Kao i ostale hrišćanske građevine iz toga doba, praveljene su nisko (ukopano u zemlju), bez spoljašnjih dekoracija, neupadljivo. Turci nisu dozvoljavali da se ističu ni na koji način. Ispod zidina crkve pronađena je drevna rimska grobnica koja datira iz IV veka. Iako je kroz istoriju trebala biti srušena u par navrata, nisu uspeli. Legenda kaže da ko god je pokušao da sruši crkvu Svete Petke, desilo mu se nešto loše, bager nikada nije upalio, a supervizor projekta je završio mrtav.

Obišla sam krug oko crkve da bi spazila ulaz. Zbunile su me stepenice koje su vodile do nekih vrata, ali se zbog lanca na stepenicama nije moglo popeti. Iako sam videla da postoje još jedne stepenice koje vode ispod kamena, nisam se usuđivala poći tim putem, sve dok nisam videla jednu ženu da je nestala negde u tom prolazu. I dalje nisam sigurna da li je to pravi ulaz u crkvu. Prostorija u kojoj sam se našla je veoma mala, kamena. Na zidu su okačene ikone a u ćošku se nalazila kućica za prodaju sveća. Crkva zaista ima svoju čar, ali se ne vidi u toj buci modernog grada.

Uz crkvi se nalaze ostaci rimskog grada, pronađeni u periodu od 2010 do 2012.godine, širenjem podzemne železnice. Objekat datira iz 4-6 veka.

Preko puta crkve je statua svete Sofije, zaštitnice grada. Statua je podignuta 2000. godine, kada je zamenila statuu Lenjina. Predivna umetnost George Chapkanov-a smeštena je na visini od 24 metra, sa pogledom na trg Batemberg. Sveta Sofija je ukrašena simbolima moći – kruna, slave – venac i mudrosti – sova.

Na trgu Batemberg možete naći razne zgrade od velikog značaja, kao što su nacionalna Art galerija iz 1887. godine, narodnu skupštinu, zgrada predsedništva, nacionalna galerija umetnosti, arheološki muzej, kao i mnoge druge. Trg je zaista poseban, drugačiji od drugih. Pločice koje se nalaze po celoj pešačkoj zoni i kolovoznoj traki zaista ulepšavaju centar grada. Još jedna znamenitost koja mi je privukla pažnju je crkva Svetog Georgija Pobedonosca. Najdrevnija i očuvanija rimska građevina iz IV veka, podignuta za vreme vladavine imperatora Konstantina I Velikog. Smatra se da je u rano hrišćansko doba bila baptisterijum, zatim u VI veku je pretvorena u crkvu, da bi za vreme vladavine turaka bila pretvorena u džamiju. Freske na zidovima su bile prekrivene malterom. Fregmenti fresaka su sačuvani na zapadnom zidu. Od cele crkve sačuvan je tek jedan mali deo, dok su u drugom delu ostali samo temelji.

Ruska crkva Svetog Nikolaja Čudotvorca

Prateći putanju ka najvećem hramu u Bugarskoj, naletela sam na prelepu rusku crkvicu. Obožavam šarene krovove crkvi sa pozlaćenim kupolama. Napravila sam krug i pronašla ulaz sa donje strane. Naravno, unutar crkve nije dozvoljeno slikanje. Ova mala crkva je izgrađena za potrebe Ruske diplomatske misije u Bugarskoj (1907-1914). Rađena je po projektu arhitekte Mihaila Preobraženskog, u duhu ruskih crkava iz XVII veka. Na jugu iznad spoljnog ulaza nalazi se ikona Svetog Nikolaja, a iznad severnog ikona Svetog Aleksandra Nevskog. Po izgledu na ovu crkvu je napravljen i Hram Blage Marije u Srbiji.

Hram Svetog Aleksandra Nevskog

Nastavila sam dalje u potrazi za još blaga. Nedaleko od glavnog trga, naišla sam na prelepi hram Svetog Aleksandra Nevskog (katedralni hram bugarskog patrijarha). Ovaj hram je veoma značajan za bugarski narod. Podignut je sa dobrovoljnim prilozima, u znak sećanja na poginule vojnike u Rusko-turskom oslobodilačkom ratu. Ruski imperator Aleksandar II, je objavio rat Osmanskom carstvu. Kamen temeljac crkve je položen 1882. godine, ali je izgradnja trajala od 1904. do 1912.godine. Za drugi po veličini najveći hram na Balkanu, zaslužan je ruski arhitekta Aleksandar Pomerancev. Što se tiče unutrašnjeg dela hrama, nemam slike, jer kao i u većini hramova, zabranjeno je slikanje.

U krugu hrama možete naći i hram Svete Sofije koja datira iz 313. godine. Kroz istoriju je rušena u par navrata. Crkva koja je opstala do današnjeg dana izgrađena je između V i VI veka. Razne spomenike, kao što je spomenik bugarskog cara Samuil-a i Sv. Georgi Pobedonosec. Ostatke Turske barake iz 1873. godine.

Bulevar cara Oslobodioca

Na Bulevaru cara Oslobodioca, nalazi se bugarska akademija nauke i zgrada parlamenta. Preko puta se nalazi spomenik Caru Oslobodiocu Aleksandru II. Malo podalje je Sofijski univerzitet „Sv. Kliment Ohridski“ . Najstariji univerzitet u Bugarskoj, osnovan je 1888. godine. Univerzitet se sastoji od 16 fakulteta i 3 posebna odeljenja. Ima oko 22 000 studenata. Za izgradnju zgrade Rektorata zaslužni su braća Evlogi i Hristo Georgijev, čije skulpture krase fasadu.

Moja sledeća putanja je bila do parka i Nacionalne palate kulture. Međutim, usput sam naišla na hram Svetih Sedmočislenika, koji je izgrađen na mestu džamije. U parku kod crkve sam se malo odmorila i upila zrake sunca koji su se probijali kroz oblake.

Stigla sam do sledećeg odredišta. Palata je mesto održavanja različitih kulturnih manifestacija, okružena je velikim parkom duž koga se prostire fontana. U parku se nalazi i mali kanal obložen kamenjem. Predpostavljam da u letnje doba tuda prolazi potočić. U blizini možete naći i nacionalni stadion Vasil Levski.

Dalje me put vodio do Perlovske reke, na kojoj se nalazi Orlov most. U blizini mosta se nalazi i spomenik Sovjetske armije.

Već je počeo da pada mrak, vreme je bilo da se vratim u stan. Naravno, potražila sam na mapi da nisam još nešto propustila, a da mogu da obiđem po povratku. Naišla sam na Narodno pozorište Ivan Vazov. Najstarije pozorište u Bugarskoj se nalazi u centru Sofije. 1904. godine su ga osnovali umetnici iz kompanije Salza i Smyah. Više o predstavama i samom pozorištu možete pogledati na njihovom sajtu.

Sofija je zaista prelepa i noću, a verujem da je i noćni život u ovom gradu na zavidnom nivou. To ću da proverim nekom drugom prilikom. 😉

Za kraj par saveta… Bugarska, iako članice EU, zadržala je svoju valutu lev. Možete je zameniti u bankama, mada menjačnice imaju bolji kurs. 1€ = 2 leva (otprilike). I da, razlika u vremenu između Bugarske i Srbije je 1h. Što se tiče obilaska grada, najbolje je da prošetate, jer je sve blizu. Šteta bi bila da propustite nešto za videti.

Ako budete imali potrebu da uzmete taxi, budite pažljivi, posebno ako vide da ste stranci. Proverite cene i spremite se na to da će Vam tražiti više nego što treba (kao i u bilo kom većem gradu). Npr. cena od aerodroma do centra Sofije je 15 leva, iako će Vam oni tražiti 20. Moje iskustvo sa njima je bilo prilično loše, sobzirom da se usudio da mi traži dva puta novac, ubeđujući me da prvi put kada smo krenuli sa aerodroma, nije plaćeno. Naravno uvek imate opciju autobusa ili metroa.

1 thought on “Sofija”

  1. Pingback: Manastir Velika Remeta i još po nešto o Fruškoj gori na Peron 9 ¾

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

English English Français Français Deutsch Deutsch Српски језик Српски језик Español Español