Slovenija

Evo o jednoj maloj državi, prepunoj prirodnih blaga, od kojih većinu čine planine i šume, dok manjim delom plaže. Sloveniju čine četiri glavna geografska regiona evrope Alpi, Dinaridi, Panonska nizija i Sredozemlje. Sa svojim najvišim vrhom Triglav (2 864m), mnogobrojnim pećinama i jezerima, odlična je destinacija za turiste. Slovenija je i jedna od država sa najviše voda u evropi, dok je više od polovine teritorije pokriveno šumom.

Slovenija i njena istorija

Zemlja sa svojih 2 066 880 stanovnika, koliko je popisano 2017.godine, je jedna od manjih zemalja bivše SFRJ. Iako je kroz istoriju bila deo mnogih država i kraljevina, Slovenci po prvi put ostvaruju samoopredeljenje stvaranjem države Slovenaca, Srba i Hrvata. Od 1918. godine kada se osniva Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, tokom Drugog svetskog rata postaje Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija. Sve do juna 1991. godine, kada se odvaja i postaje nezavisna država. 2004. godine ulazi u NATO i Evropsku uniju, a 2010. postaje članica OEES.

Naziv Slovenija znači “Zemlja Slovena”, dok sama reč “Slovenac” se izvodi od reči slovo – reč. Što predstavlja ljude koji govori iliti ljudi koji se razumeju međusobno. Što se tiče kulture i verskog opredeljenja, Slovenija je uglavnom sekularizirana država, ali sa većim uticajem katolicizma i luteranizma.

Kranj

Četvrti grad po veličini sa svojih 37 941 stanovnika, nalazi se oko 20km od glavnog grada Slovenije. Iako je prava turistička destinacija, u periodu kada sam bila (februar), bilo je manje posetioca. U zimskom periodu se uglavnom svi opredeljuju za skijaške zone ili posete jezerima. U mom slučaju je ovo bio grad gde sam odsela i obilazila okolinu. 🙂

Ono što Kranj zaista čini čarobnim jeste stari grad koji je izgrađen na ušću reke Kokre i Save. Obe reke su u svom koritu napravile kanjon dubine oko 40m, do kojih se može stići i pešačkom stazom, ali samo do delova kanjona. Stari grad je izgrađen uglavnom od kamena, zbog čega je i prolaz za aute zabranjen, osim ako imate propusnicu da uđete u taj deo. Uličice su uske i grbave, od nepravilnih oblika kamena, ali veoma očuvane. Leti su ove uličice uglavnom ispunjene baštama kafća, ali u ovom hladnom periodu je bilo veoma pusto. Pažnju mi je privukla jedna crkvica “Sv. Boštjan, Fabijan in Rok”, pored koje se nalaze dve kule i vidikovac.

Vidikovac je napravljen na klisuri reke Kokre sa pogledmo na kanjon i industrijsku zonu. Osim festivala i svirke koji se održavaju na ovom mestu, možete i drugim danima da uživate u vašem omiljenom napitku u kafiću pored crkve. U blizini se nalazi arkada sa dorskim stubovima i lukovima koji se preklapaju. Spuštajući se niz stepenice, dolazite do zanimljive fontane sa petlom na vrhu. Fontana je napravljena stepenasto sa četiri velike kocke ispunjene vodom. U centru grada će te od zanimljivosti naći još i parohijsku crkvu i spomenik Francetu Prešernu, kao i pozorište. Po povratku iz šetnje Vam preporučujem divan kafić na kraju mosta. Iako je bilo hladnije vreme, uživanje u pravoj domaćoj kafi sa kockicama šećera i ratlukom posluženoj u findžanu i maloj djezmi; I sve to sa fantastičnim pogledom na reku, i sa druge strane na planine.

Rakov Škocjan

je naselje u opštini Cerknica, u kojoj se nalazi regionalni rezervat prirode “Rak Škocjan Park”. Dolina se nalazi u podnožju brda Javornik. Ova predivna kraška dolina nastala je urušavanjem plafona pećine. Kao posledice urušavanja stene, ostali su dva prirodna mosta i dve klisure. Na dnu klisure se nalazi potok Rak, koji se kroz podzemne vode izliva ispod brda Javornik. Šetajući kroz šumu, moći ćete videti mnoštvo potočića, koji se slivaju u dolinu Rakov Škocjan. Dolina je 1949. godine proglašena prvim regionalnim parkom, a potom je proglašena močvarom od međunarodnog značaja. U celom parku se može videti posledice urušavanja tla. Iako je sve ograđeno i bezbedno, svakako pazite gde stajete.

Iznad doline se nalazi arheološko nalazište gvozdenog doba, sa ostacima ruševine crkve Svetog Kancijana. Crkva je sagrađena početkom 17.veka u stilu kasne gotike. Tu će te naći i mape celog područja i kako se menjalo tlo kroz vreme. Takođe ćete pored puteva nailaziti na putokaze i table sa opisima mesta ili biljaka koji se nalaze u ovom parku.

Još jedna zanimljivost je pećina “Tkalca jama”. Do pećine se možete spustiti, ali Vam savetujem oprez i dobru obuću. Iako postoji kanap i drvena ograda za koju se možete držati, dosta je strmo i klizavo (posebno zimi i posle kiše). Pećina je do danas ne istražena u potpunosti. Ova mistična jama u kojoj nestaje reka Rak i ponovo se pojavljuje u Italiji, čuva još mnogo tajni. Legenda kaže da se u ovoj pećini nekada krio i tkač. I tako je jedne nedelje došao u pećinu da tka, gde je na dan odmora uznemirio veštice koje su tu stanovale. Veštice su iznervirane njegovim postupkom bacile čini na njega i pretvorile ga u kamen. Pred nama se pojavljuje kao stalagmit, ali ko zna, možda je to on zaista. 😀

Svakako budite oprezni šta radite nedeljom, ipak je to dan za odmor. Zbog potoka koji se zbog pada ubrzava, teško je ući dublje u pećinu. Na kamenu iznad pećine stoji ploča sa imenima poginulih istraživača, koji se 1974. godine nisu vratili sa ekspedicije.

Bled

Na pomen „Slovenija“, koja Vam je asocijacija… meni je definitivno Bled. Jedini izazov koji ću morati uskoro rešiti, a i jedan savet za Vas. Putujte uvek u letnjem periodu, tj. putujte cele godine, ali na mesta gde je u tom periodu leto. U suprotnom ćete morati posetiti ta mesta opet, da bi ste videli njihov puni potencijal; kao ja Bled.

Jedno od najznačajnijih jezera u Sloveniji i najbolja turistička destinacija za ovaj kraj. Bledsko jezero je protočno, puni se potocima sa obližnje visoravni i sa dovedenom vodom iz reke Radovne, dok iz jezera ističe rečica Jezernica. Mada, ovo mesto ima svoje čari tokom cele godine, ja sam ipak za letnju čaroliju.

Za ljubitelje snega i zimskih čarolija, u okolini se nalaze staze za skijanje. Ako je temperatura dovoljno niska, može i jezero da Vam posluži za klizanje na ledu. 😀 Oko jezera se nalazi staza dužine 6 km, odlična za šetnju ili vožnju bicikla. A možete i na planinarenje, okolina Bleda je prelepa.

Što se tiče letnjeg perioda, osim šetnje i sportskih aktivnosti, često se organizuju i druga dešavanja, kao što su muzički festivali i slično. Temperatura vode leti je oko 25 °C, što je čini odličnom za kupanje i ronjenje. Bledsko jezero je takođe poznato i po turnirima u veslanju. Osim divne prirode koja okružuje jezero, pažnju će Vam sigurno privući i ostrvo na sredini jezera. Zbog zaštite jezera, do ostrva se može doći isključivo drvenim čamcem za veslanje, nikako motornim čamcem. Bledsko ostrvo je poznato po crkvi iz 15-og veka, Uspenje presvete Bogorodice i ostacima staroslovenskog groblja. Detaljnije o jezeru ću Vam svakako preneti drugom prilikom, kada budem posetila leti. Možda se može doći i u zimskom periodu do ostrva, ali o tome nemam informacije.

Zanimljiv detalj za obići je i Bledski dvorac. Do dvorca Vas vodi označena staza kroz šumu, i za nekih 20 min ste gore.

Više detalja sa Bleda ću Vam preneti neki drugi put, ipak je leto godišnje doba koje me više inspiriše za istraživanja. 🙂 Pa kad sam već tu da vidim i te divne plaže i još lepota što mi nudi Slovenija.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

English English Français Français Deutsch Deutsch Српски језик Српски језик Español Español