Lepote Balkana

Debeli Lug

Ovaj članak smo počele sa namerom da predstavimo zemlju koja je deo našeg života. Sa puno ljubavi Vam želimo predstaviti lepote Balkana, koje smatram da su neiskorišćeni prirodni potencijal.

Jednu zanimljivu ideju koju sam imala u glavi već godinama, došla je do realizacije. Uz pomoć jednog divnog prijatelja, ostvarila sam deo moga sna, što se tiče obilaska moje predivne zemlje. Sam put počinje u Subotici, jednom od divnih Vojvođanskih gradova okićen Austro-ugarskom arhitekturom. Grad se nalazi na samom severu Srbije, uz koji se nalaze dva jezera. Jedno od češće posećenih je svakako Palićko jezero. Jezero je okruženo raznim vilama sa prenoćištem, ribljim i drugim restoranima pored vode. Iako samo mesto ima čar, jezero svakako nije preporučljivo za kupanje.

Spuštanjem kroz ravnicu,dolazimo do srca Vojvodine, Novi Sad. Ono što mene impresionira kod gradova su svakako arhitektura i istorija (u tome će se svakako pronaći i Zarina, a možda i Vi). Istorija same Srbije
je veoma bogata, tako da odlazak u bilo koji grad ili selo, Vas nece ostaviti ravnodušnim. Novi Sad je drugi najveći grad u Srbiji i po broju stanovnika i po površini. Grad koji predstavlja centar srpske kulture, zbog čega je često nazivan i “Srpska Atina”. Novi Sad je smešten na obalama reke Dunav, gde je jedan deo ravničarski, a drugi brdovit, smešten na obroncima Fruške gore. Na desnoj obali dunava se nalazi Petrovaradinska tvrdjava, izgradjena u periodu 1692-1780. god. Tvrdjava je kroz vekove služila kao vojni objekat. Sada predstavlja kulturni i turistički objekat, gde pored muzeja i umetničkih ateljea se održava i muzički festival “Egzit”.

View this post on Instagram

#novisad #visitserbia #petrovaradinskatvrdjava

A post shared by Peron 9¾ (@travelthroughmagic) on

Beograd kao glavni grad Srbije je svakako jedna zasebna priča koju ćemo Vam predočiti uskoro. 🙂 E, u našem glavnom gradu menjamo prevozno sredstvo i umesto auta uzimamo motor. Što se tice same rute, smišljena je usputno, tako da Vam ne bih predlagala konkretno puteve kojima
možete ići. Svakako postoje grupe koje su adekvatnije da pričaju o tome. Većina puteva je renovirano,ali ako planirate da idete kroz sela, kao mi, svakako Vam preporučujem oprez.
Od Beograda do Donjeg Milanovca (i naseg prvog smeštaja) smo imali jednu tačku stajanja – Golubac.

Golubačka tvrđava je prava turistička atrakcija, nastala jos pre 1335god.(kada se prvi put spominje u pisanoj formi). Prilaz je dobar, ispred same tvrđave nalazi se parking, koji se plaća. Sobzirom da smo bili “kratki sa vremenom,” nismo imali priliku da uđemo u samu tvrđavu, ali nas spoljašni deo svakako nije ostavio ravnodušnim. Na ulazu imate zgradu u kojoj možete nabaviti ulaznice za tvrđavu, ima više delova, tako da možete izabrati deo tvrđave koji Vas više zanima. Preporučila bih Vam da imate adekvatnu obuću i odeću, jer ima delova koji to zahtevaju, takođe i fizičku spremnost. 🙂 Ako se pak umorite, možete se odmoriti ili na klupicama pored reke ili u kafiću. Snimanje dronom nije dozvoljeno. Za više informacija o tvrđavi, a i o drugim događajima možete pogledati na sajtu.

Donji Milanovac (ili kako se pre zvao Poreč) je manji gradić, smešten na obali Dunava na teritoriji “Nacionalnog parka Đerdap”. U krugu grada možete obići arheološko nalazište u lepenskom viru. Naselje staro oko 8500godina, datira još iz doba neolita. Naselje je napušteno još 4500 godine p.n.e. predstavlja život praistorijske zajednice ribara i lovaca uz Dunav. Do sada su pronađene 54 kamene skulpture koje su predstavljale njihova božanstva i ostaci kuća sa trapezastom osnovom i kamenim ognjištem. Nedaleko sela se nalazi rudnik “Rudna Glava”, koji datira još iz 5000 godine p.n.e. Arheološki lokalitet pripada vinčanskoj kulturi i jedan je od najranijih ruda bakra u jugoistočnoj Evropi. Arheolizi su pronašli ostatke peći i radionica za preradu bakra, što ga čini jednim od najstarijih praistorijskih rudnika metala. Pripada prelaznom periodu iz kamenog u metalno doba.

U južnijem delu Nacionalnog parka Đerdap se nalazi jedna od većih nalazišta ruda bakra u Srbiji, Majdanpek.

Uživanjem u divnim pejzažima, stigli smo do svog sledećeg smeštaja, koji se nalazi u opštini Despotovac. Smeštaj je bio na veoma dobrom mestu, tako da smo nedaleko imali vodopad Veliki Buk. Sobzirom da smo se malo izgubili, imali smo sreće, te smo do vodopada došli kroz baštu restorana „U pećini”. 😀

Nedaleko sa desne strane Krupajske reke, u blizini sela Milanovac nalazi se i Krupajsko vrelo. Do vrela se dolazi asfaltiranim putem koji povezuje Krepoljin i Despotovac. Na samom ulazu se nalazi restoran sa domaćom hranom i smeštaj. Pastrmka koju služe u restoranu dolazi iz njihovog ribnjaka, smeštenog uz sam izvor (gosti imaju tu privilegiju, da mogu i sami da upecaju svoj ručak). Terasa restorana gleda na malo jezerce sa patkama. “jezerce” je predvidjeno za kupanje, ali kada smo mi bili (Septembar 2019) delovalo je kao malo veštačko jezero. Za više informacija o smeštaju ili slično možete pogledati na njihovom sajtu.

Pored zgrade mlina se nalazi betonska česma sa pet metalnih cevi iz kojih teče voda iz termalnih izvora, dovedena podzemno do česme. Do izvora vas vodi mali putić sa drvenom ogradom, uz koji je napravljen i ribnjak. Brana od 3m koja je napravljena čini da vrelo dobije oblik jezera dužine 40m i širine 17m, koja se preliva i stvara mali vodopad. Ispod površine vrela se nalazi ulaz u mrežu kanala koji vode do podvodne pećine. Prilikom istraživanja kanala i pećina, ronioci su pronašli dokaze o ranijem prisustvu ljudi.

Smatra se da su pre njih vrelo istraživali lovci na blago, jer su pećine Krupajskog vrela inpirisane brojnim legendama. Jedna od njih je vezana za velikog vodenog duha po imenu Tartor, koji je čuvao blago na dnu pećine. Svake godine na “djavolji dan” Tartor udara u svoje bubnjeve i priziva druge duhove na svoju slavu. Samo tog dana ulaz u Zlatnu pećinu je otvoren. Vlaške žene koje priželjkuju veliku moć, noću ulaze u reku u želji da se prepuste vodenom duhu. Ukoliko uspeju u tome, dobijaju veliku moć, a zauzvrat duh traži nagradu, uglavnom mladu i lepu devojku.

Prema pričama ronioca koji su uspeli da se spuste, najviše do 123m dubine, naišli su na čitav niz podvodnih kanala. Prolazak kroz “Želudac”,”Tobogan”,”Malu sobu”,”Šest metara”,”Veliku sobu” i “Glavu ovna”, polupotopljene pećine, moguć je samo uz arijadnu bez koje bi i najiskusniji ronioci bili izgubljeni. Na 123m dubljine, nalazi se delimično potopljena podvodna pećina, a duboko u utrobi zemlje već prokopani tuneli koji vode ka površini zemlje.

https://www.instagram.com/p/CCOhbR3FX3z/?utm_source=ig_web

Despotovac je pravo turističko mesto,tako da ćete lako naći i smeštaj i razne restorane. Nedaleko imate Resavsku pećinu, rečicu Resavu i još zanimljivih sela, crkvica i manji vodopad Prskalo.(koji se preporučuje obići u proleće, zbog veće količine vode) s toga ga ovaj put nismo ni posetili. Manjak vremena i jesenski period su nam malo uskratili obilazak određenih mesta, ali ćemo se svakako vratiti. Jedan deo srpske istorije je ostavilo traga i u Despotovcu, u manastiru Manasija.

Manastir je zadužbina despota Stefana Lazarevića, srpskog vladara, viteza Reda Zmaja, prosvetitelja i pokrovitelja umetnosti i kulture. Manastir sa hramom Sv. Trojice je despot za svog života podigao sebi grobnu crkvu-mauzolej u kome će biti sahranjen. Sam manastir ima dugu i bogatu istoriju. Najstarije, ali i nepotpune podatke o manastiru je zabeležio Konstantin filozof “kostenski” u svome spisu iz 1432-1433.godine o životu despota. Despotov životopis je pronađen u manastiru Zografu u Sv.Gori 1844.godine.
U krugu manastira se nalazi crkva Svete Trojice koja je obnovljena, zgrada koja služi za monahe ili časne sestre. Sam kompleks je okružen velikim zidovima koji su služili za odbranu. Pored crkve nalaze se i ostaci monumentalne trpezarije.

U okviru manastirskog naselja postojale su i druge zgrade od kojih su vremenom ostali samo ostaci zidova. Od avgusta 2015. godine, ovde se po prvi put održava prvi Međunarodni viteški turnir “Despot Stefan Lazarević”. Festival ima zadatak da nam približi istoriju i da ponovo počnemo težiti, slobodi, ljubavlju, dostojanstvu, herojstvu i mnogim drugim vrlinama koje su tadašnji vitezovi posedovali.
Više detalja o manastiru i Despotovini možete naći na sajtu.

Posle dva divna dana u Despotovcu, put nas vodi ka Staroj planini. Babin zub je izletište na Staroj planini nadmorske visine od 1550m. Preporučila bih Vam veći oprez, zbog krivina i lošijeg puta(barem je bio u lošem stanje kada smo mi išli-2019.god.). Što se tiče smeštaja, nema velikog izbora, imate jedan hotel na putu do vrha i jedan na vrhu. Hotel je na zavidnom nivou, sa vrlo ljubaznim osobljem. Imate staze kojima možete otići do vrha planine i skijaški centar. Babin zub je odlična destinacija za odmor tokom cele godine. Uživaćete u netaknutoj prirodi i predivnom pogledu.

Put nas vodi na jug Srbije, nedaleko od Kuršumlije, stižemo do spomenika prirode “Đavolja Varoš”.

Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena. Zbog svojih neobičnih zemljanih figura i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom. Đavolja Varoš je pod zaštitom države još od 1959.godine. U dve jaruge, koje se na kraju spajaju, smešteno je 202 zemljane figure, različitih oblika, visine od 2 do 15m, sa kamenim kapama na vrhu. Kao i sve ovde i jaruge imaju veoma zanimljiv naziv, jedna je “Đavolja Jaruga”, a druga “Paklena Jaruga”.

Na ulazu u Đavolju Varoš se nalazi sto za informacije, gde možete kupiti i ulaznice. Put do figura vodi kroz šumu. Putem možete takođe pronaći i rudnike sa malim otvorima u kojima su svojevremeno radili radnici iz plemena Sasi u 13veku. Dva izvora koja se nalaze neposredno pored figura. “Đavolja voda”, hladan i ekstremno kiseo izvor sa visokom mineralizacijom i “Crveno vrelo”, manje kiseo i sa manjom mineralizacijom. Kada se popnete uz stepenice, dolazite do male crkvice Sv. Petke.

Još jedna zanimljiva priča koja je vezana za ovo mesto. Kroz verovanje Sveta Petka zaštitnica onih u nevolji i pomaže bolesnima. Postoji legenda da sve muke i problemi (đavoli) ostaju u Đavoljoj Varoši, ukoliko posetioci dotaknu maramicom bolno mesto zažele želju i vežu je za stub. Maramice ostaju zavezane 7 dana, a zatim se zakopavaju, tako da sve vaše patnje ostaju tu u zemlji. Na samom vrhu stepenica se nalazi vidikovac sa pogledom na predivni spomenik prirode.

Na kraju cele pustolovine pored male rečice vas čeka restoran, koji je uglavnom otvoren u sezoni. U kojem možete uživati u srpskoj kuhinji i piću.

Ova avantura se završava ovde, ali ćemo Vam svakako predstaviti još delova iz naše lepe srbije. 🙂

6 thoughts on “Lepote Balkana”

  1. Prelepo.Imam osecaj kao da sam vec tamo …HVALA Vam na ovom lepom tekstu i slikama!Sad imam zelju da spakujem kofere i da krenem …

    1. Hvala Vama na utiscima. 🙂 Nadam se da ćete uskoro ostvariti tu želju i uživati u svakom trenutku…

  2. Pingback: Fruška Gora — Peron 9 ¾

  3. Oduvek me fascinirala Djavolja varoš ali sada još više,pogotovo što nisam kapirao „kamene kape“ i da su visoki i do 15m
    Nadam se fa će vrlo skoro biti još o našoj lepoj Srbiji. Bravo Lilly i Zarina!
    Usput,šta god da značila,imena su vam originalna!

  4. Pingback: Montbeliard i Château de Montbéliard na Peron 9 ¾

  5. Pingback: Sombor i Apatin sa svim svojim čarima na Peron 9 ¾

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

English English Français Français Deutsch Deutsch Српски језик Српски језик Español Español