Hash Marihuana & Hemp Museum – Barcelona

Hash Marihuana & Hemp muzej funkcioniše kao obrazovni centar, omogućava naučna istraživanja i ima informativnu ulogu. Poseduje jedinstvenu izloženu kolekciju koja obuhvata kako upotrebu kanabisa, tako i istoriju istog kroz različite kulture.

Istorija kanabisa kroz različite kulture

U Amsterdamu se nalazi najstariji i najvažniji muzej u svetu posvećen kanabisu Sativa L., poznatijem kao konoplja ili marihuana, ali ne i jedini. 🙂 Pa tako drugi, ništa manje bitan, se nalazi u Barseloni.

Muzej u Barseloni je popularan kako kod ljubitelja kanabisa, tako i kod ljubitelja arhitekture.

Arhitektura palau Mornau

Muzej ima interesantnu istoriju, pa nešto malo o tome… 🙂
1985. godine otvoren je “Hash Info Museum” u Amsterdamu, osnivači su bili Ben Dronkers i njegov prijatelj Ed Rosenthal. Muzej je zatvoren po nalogu ministra pravde, već dan nakon zvaničnog otvaranja. Upornost Bena Dronkersa se isplatila i muzej je ponovo otvoren nakon samo nedelju dana. Nakon nekoliko godina informativni centar dobija današnji naziv “Hash Marihuana & Hemp Museum”.

Ciljevi osnivača (bili) su da informise ljude o značaju kanabisa.
Od otvaranja muzeja zbirka je narasla na preko 7000 izloženih predmeta. Većinu tih predmeta je Ben Dronkers doneo sa mnogobrojnih putovanja širom sveta.

Muzej u Barseloni zvanicno je otvoren 09.05.2012. godine u gotskoj četvrti. Od tada je muzej posetilo preko dva miliona posetilaca, među njima i mi.

Više detalja o svemu možete naći na sajtu gde ujedno možete i kupiti ulaznice.
Naši utisci i otkrića iz muzeja u Barseloni
Na ulazu će Vas dočekati ljubazno osoblje gde ujedno kupujete i ulaznicu,ukoliko je jos uvek nemate. Na istom mestu ćete dobti i diktafon u zavisnosti od jezika kojim se služite. Jezici na kojima možete da čujete detalje o svakom izloženom predmetu su španski,engleski i francuski(moguće da ima i na drugim jezicima). A zatim Vas stepenice vode u sve te price o jednoj biljci – Konoplji.

Kako je vrlo korisna biljka navešću i neke činjenice koje nismo saznale u muzeju, ali je, svakako, dobro ih znati. Kao na primer da je pogodna za pročišćavanje vode ili tla. Npr., biljke konoplje ponekad se koriste za uklanjanje nečistoća iz otpadnih voda ili uklanjanje viška fosfora iz peradarskog otpada. To može pomoći poljoprivrednicima koji izbegavaju uporabu herbicida, što je od suštinskog značaja za one koji traže certifikat o organskom uzgoju. Jedna od najzanimljivijih primena konoplje pojavila se 1990-ih, kada je posađena u Černobilu u Ukrajini. Pokazalo se da ima ogroman potencijal za pročišćavanje nečistoća iz zemlje.
Konoplja je jedna od najstarijih gajenih biljaka za koje čovečanstvo zna. Najstarije relikvije kanabisa datiraju iz 8000. godine pre nove ere. U početku se najviše gajila zbog vlakana, dok su stari Kinezi od nje pravili konopce, odeću i hartiju.
U vreme srednjovekovne Srbije proizvodnja konoplje bila je rasprostranjena na seoskom području. O čemu svedoče detalji na brojnim freskama manastira, crteži i beleške crkvenih monaha, ornamenti na predmetima materijalne kulture ćupovima, zemljanim posudama, buradima, ostacima ratne opreme itd.

Otkirile smo da istu, sa razlogom, mozemo naći na spomeniku podignutom Kristoforu Kolumbu, koji se nalazi na kraju Ramble u Barseloni. Veza između Kolumba i kanabisa je ispreplitana užadima za brodove, jedrima ,kučinom koja je smeštena između dasaka broda kako ne bi propuštao vodu. Osvetljenje na brodu su bile lampe koje su punjene konopljinim uljem, kako bi posada mogla da čita bibliju, štampana na papiru napravljenom od konpolje. Dok je seme konoplje sluzilo kao hrana za posadu.


Ceo 18. i 19. vek je austrijska carevina, a kasnije Austro-ugarska, važila kao najveći i najznačajniji svetski proizvođač konoplje. Od koje su se izrađivali konopci za zaprege i brodove, kao i brodska jedra. Krajem 19. veka nestankom dva najveća potrošača, brodova na jedra i konjskih zaprega, opada značaj konopljinog vlakna .

Sve do sredine 19. veka konoplja je bila glavni materijal koji se koristio za proizvodnju papira širom sveta. Pred kraj 19. veka postupno, ali neminovno je gubila na svojoj konkurentnosti pred narastajućim industrijama pamuka i nafte. Iako je zapravo pogodnija za proizvodnju papira od drva, jer sadrži mnogo više celuloze. Celuloza je ono što biljkama daje njihovu strukturu, a što više celuloze sadrži neka biljka, to će biti prikladnije za proizvodnju papira, jer će trebati manje hemikalija da se izvuku.

Zatvorena terasa muzeja


1930-ih godine Američka hemijska korporacija DuPont je započela proizvodnju sintetičkih materijala (plastika, najlon…) od nafte i uglja. Nakon čega je lobirala da kroz Kongres prođe zakon kojim bi se uzgajanje marihuane teško oporezovalo. U periodu 1934. do 1937. godine su naručivani izmišljeni novinski članci protiv konoplje. Za koju je tada uveden izraz “marihuana”, iz meksičkog slenga, sa namerom da se zastraši javnost. U tom periodu su snimljeni i filmovi kao “Cigara ludila” (1936) “Marihuana – tajni ubica mladih”, (1935) i “Marihuana: Djavolje seme” (1936). Konačno, 14. aprila 1937. godine u SAD je donet protektivni zakon o oporezivanju uzgajivača Canabis sative (pod imenom marihuana).
Krajem 20. veka, širi društveni interes za uzgoj industrijske konoplje najviše se ispoljava u zemljama Evropske Unije. Ona biva povremeno uključena u državne podsticaje u ekološki održivoj proizvodnji. Napori su usmereni na osiguranje kvalitetnog semenja za uzgoj biljaka u kojima nivo THC-a neće prelaziti dozvoljenih 0,3%. Na nužno unapređenje postojećih spoznaja u pogledu strojne obrade konoplje, na spuštanje nivoa onečišćenja do kojeg dolazi u procesu namakanja konoplje u svrhu odvajanja vlakana. I napokon, na istraživanje mogućnosti primene različitih delova biljke u širokom opsegu industrijske proizvodnje – od tekstila, preko ishrane do upotrebe u građevinarstvu i automobilskoj industriji.


Konopljino seme je veoma zdravo za ljudsku ishranu. Semenke konoplje imaju visoke hranljive vrednosti i visok nivo proteina, kalcijuma, gvožđa i esencijalnih masnih kiselina. Zbog toga su popularne kao vrsta superhrane i često se prodaju kao dodatak prehrani. Međutim, konoplja se takođe može koristiti za proizvodnju ulja i mleka, a često se koristi kao dodatak u alkoholnim pićima poput piva i vina. Takođe, semenke konoplje mogu se koristiti kao hranljiva alternativa stočnoj hrani.

Dolazimo do moje omiljene industrije – Industije ljepote u kojoj već ima širok izbor krema, losiona, balzama i gelova od konoplje. Poznato je da biljka sadrži mnoge izuzetno korisne spojeve za zdravlje kože, poput vitamina ili esencijalnih kiselina. Što mogu potvrditi iskustvom mojih ukućana koji su probali moj melem. <3 CBD kreme na bazi konoplje koriste se i u lečenju nekih stanja kože, kao što su ekcem, artritis i druge vrste osipa, čireva ili iritacija.

Proizvodi od konoplje


Od konoplje se pravi gorivo, koje je u prošlosti korišćeno za lampe, a danas se koristi kao alternativno gorivo naftnim derivatima (tzv. biodizel). Presovane stabljike konoplje se koriste kao građevinski materijal. Zidovi od konoplje su jači od betonskih, a ujedno lakši i elastičniji, otporni na pucanje, razbijanje i vatru, odličan zvučni i toplotni izolator, jednom rečju ekološkija alternativa betonu. Može se koristiti još i za izradu proizvoda poput iverice i prešanog kartona.


Konoplja se može koristiti pomešana sa drugim vlaknima za izradu svih vrsta filtera, poput vrećica čaja, filtera za kavu ili filtera za ulje. Zapravo, vrećice čaja obično se izrađuju od kombinacije drvenih vlakana i konoplje, kao i plastičnih polimera. Postoje i filtri i vrećice od čiste konoplje, koje se vrlo lako peru i mogu se ponovo upotrijebiti. Konopljina vlakna su vrlo otporna, posebno u vlažnim uslovima, što ih čini idealnim materijalom za proizvodnju bilo koje vrste filtera za tečnosti.
Konoplja se može koristiti za izradu širokog spektra plastike. Čak šta više, 1940-ih godina Ford je proizveo prototipni automobil napravljen od plastike konoplje i soje. Nažalost, ovo vozilo nikada nije izdano, ali postoji vrlo poznata fotografija Henryja Forda s sjekirom koja dokazuje njegovu trajnost.


Danas se za izradu automobilskih kompozitnih ploča koristi mešavina staklo-plastike, vlakana konoplje, kenafa i lana. Konopljina plastika koristi se i za izradu zavesa za tuširanje, kućišta za CD i još mnogo toga.
Sve do 19. veka konoplja je bila nezamjenjivi resurs u proizvodnji tkanina, u pomorstvu, u proizvodnji hrane, u građevinarstvu, u proizvodnji papira. Prva Biblija, geografske i pomorske karte, prvi nacrt američke Deklaracije o nezavisnosti i američki Ustav bili su na papiru od konoplje.
Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje. Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su slikane najčešće na konopljinom platnu.


Moje mišljenje, po navedenim primerima, je da konoplja nadilazi univerzalnost. Proizvodnje konoplje ukazuje na povratak njenoj širokoj upotrebi na mnogim komercijalnim tržištima, što nas neizmerno raduje. Obzirom na široku primenu koja je ujedno i dobra za zdravlje ljudi, a pre svega za životnu sredinu. 🙂

Priče se završavaju tamo gde su i pocele. A moje jedino razocarenje je sto nije bila bar jos jedna… 🙂

Mi smo ,za sada :), posetile samo muzej u Barseloni,i mogu Vam reci da,meni licno,vredi svake pare. 🙂

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

English English Français Français Deutsch Deutsch Српски језик Српски језик Español Español