Fruška Gora

U jednom ravničarskom predelu, koje krase polja žita i kukuruza, izdiže se vrh Fruške Gore, u srcu Vojvodine kod Novog Sada.

Nacionalni park Fruška gora

Sadašnji Nacionalni park je nekada bio ostrvo u Panonskom moru, čemu svedoče fosili biljaka (palmi), morskih školjki, korala, puževa, ježeva itd. Zbog svoje istorije i ostataka fosila sisara koji su hodali ovim predelom još pre oko milion godina, Fruška gora predstavlja muzej u prirodi. Ovaj muzej je od velikog značaja u obrazovanju, kao deo geološke naučno – istorijske i kulturne baštine Evrope.

Biljni i životinjski svet ove planine je veoma razvijen. Osim prirodnog rezervata životinja, mogu se naći i lovišta, u kojima se uglavnom gaje jeleni. Od ukupnog broja sisara na Fruškoj gori, 38 vrsta je zaštićena kao prirodne retkosti. Poseban značaj ovom parku daju ptice grabljivice, kao što su orao krstaš, stepski soko i druge vrste ptica (Aves) od kojih ima 220 vrsta. Što se tiče biljnog sveta, zastupljeno je oko 1500 vrsta biljaka i preko 10 vrsta jestivih pečuraka. Za ljubitelje čajeva, berača pečuraka i drugih sakupljivača biljaka, ovo je mali raj.

Osim Vojvođanima, Fruška gora je destinacija za odmor i mnogim drugim turistima. Uspon i krivine su primamljive i za vozače motora. Na vrhu planine se nalaze restorani i izletišta. Izletišta su rasprostranjena po celom parku, tako da možete naći svoju oazu mira, koja Vam najviše odgovara. Boravak na izletištima je besplatan. Jedino na mestima koja su određena za paljenje vatre, se plaća, kao i parking. Uvek bi sugerisala da palite vatru samo na mestima na kojima je dozvoljeno. Čuvajmo našu prirodu i naše šume.

Očuvana priroda, veliki broj izvora i potoka, kao i bagremove šume i polja medonosnih biljaka su odlično stanište za pčelare. Nacionalni park Fruška gora svake godine obezbeđuje pčelarima mesto da postave svoje košnice. Uz minimalnu doplatu za korišćenje prostora, pčelari mogu da dobiju veoma kvalitetan med i da pri tom ne brinu o bezbednosti njihovih košnica. Naravno, zbog ograničenog broja mesta, potrebno je rezervisati mesto do 20 maja svake godine. A za turiste su obezbeđeni štrandovi pored puta, gde možete kupiti domaći med, vino, sveže voće i još mnogo toga ukusnog. 🙂

Rekreacija

Za ljubitelje rekreacija, možete da uživate u planinarenju ili biciklizmu. Osim standardnih ruta, postoje putići koji su manje prohodni, ali za prave istraživače odlični. 🙂 Samo pazite gde stajete, ipak se može naći po koji gmizavac u grmlju.

Ledničko jezero

Savetujem Vam da se upustite u avanturu levom stranom strnovitog šumskog putića, doći će te do velikog blaga Fruške gore – Ledničkog jezera. Preporučila bih Vam cipele, jer su patike suviše klizave za ovaj put.

U blizini naselja Stari Ledinci, nalazi se Ledinačko jezero. Jezero je nastalo veštačkim putem, tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Oštećenjem pumpe kamenoloma “Srebro”, zbog čega su prestale da pumpaju vodu iz kamenoloma. Podzemne vode, kao i voda iz dveju rečica “Lukin svetac” i Srebrni potok” su vremenom napunile jezero.

Zbog rasprave između rudarskog preduzeća “Alas” i javnog preduzeća koje rukovodi Nacionalnim parkom Fruška gora, jezero je u jednom periodu bilo turističko odmaralište. Ali se plan menja, kada je 2006. godine odron sa litice povredio nekoliko plivača. Zbog visokog nivoa vode, koja je počela da se izliva, 2009. godine. je jezero ispražnjeno. Ispitivanjem tla i vode, došli su do zaključka da je voda puna minerala i da je veoma lekovita. Nažalost, budućnost jezera je i dalje pod znakom pitanja, iako su se stanovnici Ledinaca borili za očuvanje ove prirodne lepote. Trenutno se nivo vode vratio u normalu, ali jezero je još uvek u vlasništvu kompanije “Alas” i retko ko ima pristup. Jezero čuva čuvar, tako da ne možete da mu priđete bliže, ali svakako možete doći do vidikovca sa koga će te imati predivan pogled na tirkiznu boju jezera i kanjone.

Staro i Novo Hopovo

Ako se uputite na istočni deo Fruške gore, nedaleko od Iriga. Magistralnim putem Ruma – Novi Sad, jedno stotinak metara udaljeno od puta, naći će te manastir Novo Hopovo, a 2 km dalje je Staro Hopovo.

Oba manastira imaju sličnu istoriju, osnovao ih je Đorđe Stefanović Branković, krajem 15-og veka. Manastir Staro Hopovo je manji manastir, napravljen od kamena. Uz manastir se nalazi i crkvica, prvobitno posvećena Sv. Nikoli, a posle druge izgradnje posvećena je Sv. Pantelejmonu. U blizini manastira se nalazi potok, nad kojim je podignuta mala kapela.

Manastir Staro Hopovo je ostao kroz vekove muški manastir, dok je Novo Hopovo imao period nakon prvog svetskog rata, kada je bio ženski “Ruski” manastir. Nastojatelj arhimandrit Pavle Jović je trenutno na čelu bratije u ovom manastiru. Dok u Starom manastiru rukovodi nastojatelj protosinđel Atanasije Gatalo. U sklopu manastira ima česma sa izvorskom vodom (ponesite koju praznu flašu) 🙂 Oba manastira imaju dobar prilaz, tako da možete doći kolima do njih. Ako ste raspoloženi za šetnju, možete ostaviti auto na parkingu kod Novog Hopova, pa prošetati do starog. Put do Starog Hopova Vas vodi kroz voćnjake, vinograde i polja suncokreta.

Bešanovačko jezero

Naša poslednja destinacija je bila Bešenovačko jezero (Beli kamen). Put do jezera je u veoma lošem stanju, uzak i pun rupa. U blizini jezera je napravljen parking, a zbog velike posećenosti može se parkirati uz put koji vodi do jezera. Ne bih Vam preporučila da ulazite dublje sa kolima, jer je put neravan i posebno tokom padavina, voda se zadržava. Što se tiče samog jezera, po konstrukciji slično je Ledinačkom. Nastalo je, takođe, prilikom kopanja, gde je presečena glavna vodena žila, što je dovelo do toga da okolni izvori presuše. Jezero je od osamdesetih, pa do danas dostiglo dubinu od oko 50 m. Nivo vode se konstantno povećava.

Zbog lošeg održavanja iliti ne savesnog ponašanja kupača, jezero je okruženo smećem. S’obzirom da komunalne službe ne odlaze u prirodu, a posetioci ne odnose smeće za sobom, postalo je zagađeno. Jezero ima pun kapacitet da postane divna turistička atrakcija, ali je potrebno dosta truda i rada. Iskreno, sam se razočarala, jer nisam očekivala toliko nereda i nesavesnosti kod ljudi koji (predpostavljam) često tu dolaze. Prirodna lepota koju ima Srbija je na zavidnom nivou, ali smeće koje konstantno raste u blizini reka, jezera, u šumama… je veoma zabrinjavajuće. Smatram da svaki pojedinac može nešto da učini po tome pitanju – za početak da očisti za sobom.

“Budi promena koju želiš da vidiš u svetu”.

Mahatma Gandhi

U povratku smo otišli na Petrovaradinsku tvrđavu. Gde smo uživali u zalasku sunca na jednoj od divnih terasa.

Za još po nešto o našoj lepoj Srbiji, možete pogledati ovde. 😉

2 thoughts on “Fruška Gora”

  1. Pingback: Dvorci Vojvodine — Peron 9 ¾

  2. Pingback: Manastir Velika Remeta i još po nešto o Fruškoj gori na Peron 9 ¾

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

English English Français Français Deutsch Deutsch Српски језик Српски језик Español Español