Dvorci Vojvodine

Jedna od mojih omiljenih tema, dvorci. Uvek su me inspirisale priče o napuštenim palatama, tvrđavama, ljubavnim pričama koje se vezuju za dvorce i svim tim magičnim mestima koja imaju tu posebnu čar. Čini mi se da sva ta mesta imaju dušu; pričaju Vam svoju priču.

Kakav Vi imate osećaj kada stojite u glavnom holu nekog dvorca? I da li ste ikada posetili neki od njih ili istražili nešto više o njihovoj istoriji.

Špicerov dvorac

Špicerov dvorac

Jedan od magičnih dvoraca u Vojvodini koji ću Vam prvo predstaviti je Špicerov. Ova magija je nastala davne 1898. godine. Umetnik ovoga dela je mađarski arhitekta Imre Štajndl. Dvorac je napravljen za porodicu Špicer. Imućnu porodicu nemačkog porekla, koja je bila jedan od vlasnika Beočinske cementare. Porodica Špicer je pred početak drugog svetskog rata napustila grad i vratila se u Nemačku. Za vreme rata, dvorac je korišćen za potrebe Nemačke vojske. Dok je nakon njegovog završetka objekat nacionalizovan. Zatim su se njegove uloge počele smenjivati. Prvobitno je korišćen kao gradska biblioteka, dom kulture, sedište rukometnog kluba, radio stanica, dom za vojne invalide i na kraju ekskluzivan restoran sa prenoćištem. Nakon čega dolazi do privatizacije preduzeća koje je upravljalo objektom. Što je dovelo do napuštanja dvorca i njegovog naglog propadanja.

centralni hol

Danas je dvorac u veoma lošem stanju. Prilaz je zabranjen, jer je pod zaštitom, a i zbog bezbednosti (informacije sam dobila od ženice koja je zadužena za zaštitu dvorca ). U nadi da će se uskoro renovirati. Međutim, može se prići dvorcu i slikati ga. Naravno na svoju odgovornost.

S’obzirom da je veoma oronuo, sa ulične strane ni ne liči na dvorac. Međutim, lepota se krije malo dublje. Park koji okružuje dvorac se na žalost ni ne vidi od žbunja, ali je barem prilaz do objekta očišćen. U dvorištu možete pronaći letnjikovac, koji je sada prekriven travom, ali i dalje drži svoju formu. Dvorac je izgrađen u stilu eklektičke arhitekture, a unutrašnji deo je rađen u stilu mađarske secesije kitnjastih oblika.

pogled hola sa prvog sprata

Ono što se i danas ističe na dvorcu su centralni hol i stepenice, kao i terasa. Sam ulaz je predivan, iako oronuo i zapušten, sačuvao je svoju čar. Ulaz u dvorac i centralni hol su u boljem stanju od ostatka dvorca. Tu još možete videti ukrase na zidovima, delove keramike i plavu boju koja je dominirala u glavnom holu.

U prizemlju se nalazi više prostorija, za koje nisam sigurna čemu su služile (obzirom da su oskrnavljene), osim jedne prostorije, koja mi deluje kao kuhinja. I jednog dela, gde su ostali samo zidovi, deluje da je bio divan salon, sav u staklu. Na spratu imate pogled na divan veliki prozor koji je nekada bio ispunjen vitražima. Ali je na žalost ostao samo okvir prozora. Na prvom spratu možete naći i kupatilo sa ostacima kade. Jedna velika dvorana koja ima izlaz na terasu. Na drugi sprat se nisam penjala, jer su mi stepenice delovale veoma nesigurno. Šta više, budite oprezni i na prvom spratu, jer je prilikom urušavanja krova došlo do propadanja ploče.

Pogled sa terase

Ovaj divni dvorac se nalazi kod Novog Sada, tačnije u Beočinu. Nema obezbeđen parking, ali možete parkirati malo dalje, pored puta. Toplo Vam preporučujem da ga posetite, dok se jož može prići i dok je još u funkciji, sobzirom da se urušava. Ono što još možete posetiti, osim dvorca je Fruška Gora i njeni manastiri, ili da odete do nekog jezera. Naravno, uvek imate opciju otići i do Novog Sada. 🙂

Dvorac Fantast

Ovaj dvorac se nalazi kod Bečeja. Jedan od najlepših dvoraca koje je porodica Dunđerski sagradila. Inspirisan svojom dragom Marom Binjaški, Bogdan Dunđerski je 1925.godine završio dvorac i kapelu. Kapela je posvećena svetom Đorđu. Dvorac sa četiri kule, sa kojih Vam pogled pada na predivnu Panonsku ravnicu i imanje od preko 2600 jutara zemlje, nastao je po ugledu na francuske dvorce toga vremena.

Pogled sa kule

Dvorac je rađen iz više stilova. Svečana sala i oba ulaza su rađena u neoklasicističkom stilu, dok su toranj i četiri ugaone kule rađene u stilu neogotike, a kapela je rađena u neovizantijskom stilu. Uroš Predić je naslikao tri mozaika na porti i Tajnu večeru, sa jednim Bogdanovim uslovom, da Bogorodica dobije Marin lik.

Priča Bogdana i Mare

Ljubavna priča Bogdana Dunđerskog i Mare Binjaški više je nego zanimljiva. Sobrzirom da je Mara bila žena od Bogdanovog kovača. Dolazila je često sa mužem na Bogdanovo imanje, gde se i rodila njihova ljubav. Međutim, kada je njen muž saznao, nastao je veliki skandal. Ali je Dunđerski uspeo da zataška celu priču, plativši kovača sa 21 jutrom zemlje i novcem. Iako se nikada nisu venčali, ostali su zajedno sve do smrti. Legenda koja prati njihovu ljubav kaže da je Dunđerski često punio bazen ispred dvora sa mlekom, da bi se Mara mogla u njemu kupati.

Fantast

Najveća strast Bogdana Dunđerskog je bilo jahanje i ljubav prema konjima. Zbog te ljubavi, sagradio je ergelu za trkačke konje. Imao je oko 1400 konja, od kojih je najpoznatiji bio Fantast, po kome je i dvorac dobio ime. Fantast je kao trogodišnje grlo, prvi osvojio trostruku krunu u staroj Jugoslaviji 1932.godine. U toku 20 veka, prošlo je mnogo konja punokrvne engleske rase koji su osvojili veliki broj trofeja sa značajnim pobedama. Danas se ergela bavi sa proizvodnjom priplodnog podmlatka. Kada je Fantast uginuo, Bogdan ga je sahranio na imanju. Danas se njegove kosti nalaze u jednoj od vitrina u dvorcu.

Unutrašnjost dvorca

Dvorac kroz istoriju

Nakon drugog svetskog rata dvorac je pretrpeo veća oštećenja i pljačku. Dok su crkvu koristili kao električnu centralu. Sve dok nije Uroš Predić uputio pismo Moši Pijade, nakon čega je cekva zaključana. Dvorac je obnovljen i preuređen u hotel sa 12 dvokrevetnih soba, 2 apartmana, 2 konferencijske sale i jednom svečanom salom. U podrumu dvorca se nalazi restoran sa terasom. U kapeli se sada održavaju svečanosti, krštenja i venčanja. Za više informacija o smeštaju i drugim detaljima vezanim za dvorac, možete naći na njihovom sajt.

Odlično je mesto i za porodice sa decom. Osim ergele sa konjima, mališani mogu da se zabave na igralištu ili da uživaju u obilasku drugih životinja, kao što su krava, patuljaste koze i druge domaće životinje.

Kapela Sv.Đorđa

Po želji Bogdana Dunđerskog, jedini vlasnik ovog dvorca je Matica srpska.

Osim ovog, Dunđerski je sagradio i Dvorac Dunđerski u Čelarevu, Kulpinu i Hajdučici.

2 thoughts on “Dvorci Vojvodine”

  1. Taj veliki bazen u dvorištu je punio mlekom? Svaka mu čast! Veoma interesantne priče ali mi se više dopada priča o Bogdanu Dunđerskom.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

English English Français Français Deutsch Deutsch Српски језик Српски језик Español Español